ТРАНСРАДАНСКИ КРУГ

Ознаке

ЛеЗ 0005314

Дужина бициклистичке стазе Трансрадански круг износи  око 22 км

Потребно време да се савлада око 120 минута, уз коришћење пратећих садржаја (справе за вежбање, одмор, читање паноа). Креативно време на овој јединственој планинској бициклистичкој стази може да буде и до 180 минута. ПОЧЕТАК (И ЗАВРШЕТАК) СТАЗЕ ЈЕ ИВАЊСКИ СПОМЕН ДОМ НА РАДАНУ (неколико стотина метара изнад некадашњег сасвим запуштеног војног аеродорома).

Висинска разлике се креће (од полазишта до врхова планинских) од 653 – 1150 м.

Локација бициклистичке стазе Трансрадански круг је на простору предела изузетних одлика. Радан планина се налази на југу Србије и припада Родопским планинама са највишим врхом Шопотом од 1409m нмв.Смештена  је југозападно од Прокупља односно западно од Лебана, а на њеним обронцима се налазе Пролом Бања и археолошки локалитет Царичин Град. Њену геолошку основу чине силикатне стене из палеозоика са кристаластим шкриљцима. Окружена је венцем планина који чине: Пасјача, Видојевица, Ргајска планина, Соколовица, које је штите од хладних и  влажних струја са северне и западне стране.  На истоку и југу се отвара у Пусторечку котлину и са те стране је изложена јаком сунчевом загревању, што за последицу има топлију и блажу климу. То је произвело својеврстан феномен, јер се тзв. храстов вегетациони појас са класичних 700 m подигао на 800m – 900m нмв. Захваљујући топлијој клими на Радан планини је опстало  неколико ендемских и реликтних биљних врста, међу којима су најзначајнији остаци прашуме из доба терцијара.

Радан је по висини прва планина у природном добру. Њен врх Шопот доминира сливовима реке Косанице, Јабланице и Пусте реке. У погледу биоклиматологије ово поднебље је благо подражајно. На мањим надморским висинама седативно, а на већим стимулативно пошто јача отпорност људског организма. То је поднебље фабрике крви, јер се повећава број крвних зрнаца и у мањој мери хемоглобин, знатна инсолација од око 2060 сати годишње уз малу облачност и реалтивну влажност ваздуха чине ов простор изузетно пријатним за рекреативне активности.

ПРЕДЕО КРОЗ КОЈИ ПРОЛАЗИ СТАЗА ПОГОДУЈЕ  ДУГОМ БОРАВКУ НА ОТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ ЉУДИ СВИХ УЗРАСТА, АКЛИМАТИЗАЦИЈА ЈЕ БРЗА ЈЕДНОСТАВНА И БЕЗ КОНТРАИНДИКАЦИЈА.

ПОВОЉНО ДЕЛУЈЕ НА ЧОВЕКОВУ ПСИХУ.

ОСИМ БАЛЕНОКЛИМАТСКИХ ВРЕДНОСТИ КОЈЕ СУ НЕОСПОРНЕ  СТАЗА  ПРУЖА И МОГУЋНОСТ УЧЕЊА И УПОЗНАВАЊА БОГАТЕ ФЛОРЕ И ФАУНЕ. НА ПОДРУЧЈУ ПРИРОДНОГ ДОБРА РАДАН УТВРЂЕНО ЈЕ  1 263 БИЉНИХ И 575 ЖИВОТИЊСКИХ ВРСТА .МЕЂУ ЊИМА ЈЕ  58 ЕНДЕМСКИХ И РЕЛИКТНИХ ВРСТА БИЉАКА, 6 ЕНДЕМСКИХ И РЕЛИКТНИХ  ЖИВОТИЊА. 35 ВРСТА БИЉАКА И ЖИВОТИЊА  СУ НОВЕ ЗА ФЛОРУ И ФАУНУ СБИЈЕ,  А 3 ВРСТЕ ИНСЕКАТА  СУ НОВЕ ЗА НАУКУ.  МНОГЕ ОД ОВИХ ВРСТА МОГУ СЕ СРЕСТИ  И ВИДЕТИ ПОРЕД СТАЗЕ И У ЊЕНОЈ НЕПОСРЕДНОЈ БЛИЗИНИ.

Ивање је насеље у општини Бојник у Јабланичком округу на обронцима планине Радан, са стотинак становника.НАДМОРСКА ВИСИНА 930 М.  ДОМ ЈЕ САГРАЂЕН 1974 Г. ОЧУВАН ЈЕ.  СМЕШТАЈНИ КАПАЦИТЕТИ ДО 30 ГОСТИЈУ.  ТО ЈЕ РЕСТОРАН ДОМАЋЕ ХРАНЕ, СА ЉУБАЗНИМ ОСОБЉЕМ. ИСПРЕД ДОМА ПОСТОЈИ ПРЕЛЕПИ ВИДИКОВАЦ ОДАКЛЕ “ПУЦА“ ПОГЛЕД  НА ПУСТОРЕЧКУ, ЈАБЛАНИЧКУ И ЛЕСКОВАЧКУ КОТЛИНУ. ПРИЛИКА  ЈЕ И ДА СЕ  ПРОВЕРИ ОПРЕМА И  ДОПУНЕ РЕЗЕРВЕ ВОДЕ.

ОД ДОМА СЕ КРЕЋЕ У ПРАВЦУ СЕВЕРОЗАПАД, МАКАДАМСКИМ ПУТЕМ ДОМ – ДОБРА ВОДА- БОГОЈЕВАЦ- ПРОЛОМ БАЊА. У ПОЧЕТКУ СЕ ПРОЛАЗИ КРОЗ ВИКЕНД- НАСЕЉЕ. ПУТ ЈЕ НА ПОЈЕДИНИМ МЕСТИМА НАСУТ ШЉАКОМ (ЗГУРОМ) ИЗ ВИЗАНТИЈСКОГ ПЕРИОДА.

СТАЗА  ИЗ МЕШОВИТЕ ШУМСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ХРАСТА,БУКВЕ, ГРАБА, МЕЧЈЕ ЛЕСКЕ, ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ,ЛИПЕ, ГРАБА,  ПРЕЛАЗИ У  МЛАДУ БУКОВУ ШУМУ ИЗ КОЈЕ ИЗЛАЗИ  НА ЛОКАЛИТЕТ ДЕЛИВОДА НА 1200 М ЛАГАНЕ ВОЖЊЕ ПО ИЗОХИПСИ ОД ДОМА  НА РАДАНУ.

СА ДЕСНЕ СТРАНЕ СУ БУЈНЕ ПЛАНИНСКЕ ЛИВАДЕ БОГАТЕ ЛЕКОВИТИМ И  РЕТКИМ БИЉНИМ ВРСТАМА.

ТУ МОЖЕТЕ УЗБРАТИ ХАЈДУЧКУ ТРАВУ, ДИВЉУ НАНУ,  МАЈЧИНУ ДУШИЦУ, КАНТАРИОН, КИЧИЦУ, ДИВИЗМУ. ПОРЕД ЊИХ СУ ВРСТЕ РЕТКЕ ЗА ФЛОРУ СРБИЈЕ : ПЛАНИНСКА САСА, ЗЛАТНИ ЉИЉАН,  КАЋУНАК…

СА ДЕСНЕ СТРАНЕ   ДЕЛИВОДСКИХ  ЛИВАДА ЈЕ  ХИДРОЛОШКИ ФЕНОМЕН    БИФУРКАЦИА –ВОДОДЕЛНИЦА ГДЕ СЕ ВОДА ДЕЛИ НА ИВАЊСКУ И МАГАШКУ РЕКУ. ОД ДЕЛИВОДЕ ПРЕМА  ЈУГОИСТОКУ ПРОСТИРЕ СЕ  БОГАТА БИОЦЕНОЗА  СА ОСТАЦИМА РЕЛИКТНЕ ВЕГЕТАЦИЈЕ КОЈУ КАРАКТЕРИШЕ БИОЦЕНОЗА ЈАВОРА И ГРАБИЋА, ПОЈАС ПРЕЛАСКА ХРАСТОВЕ У БУКОВУ  ШУМУ И ПРИСУСТВО  РЕЛИКТНИХ ВРСТА:МЕЧЈЕ ЛЕСКЕ И КАВКАСКЕ ЛИПЕ.

ПОСТОЈАЊЕ РЕЛИКТНЕ ВЕГЕТАЦИЈЕ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА ЈЕ  ПОСЛЕДИЦА ЧИЊЕНИЦЕ  ДА ЈЕ РАДАН КАО СТАРА РОДОПСКА ПЛАНИНА,  ОД НЕОГЕНА ,У ПОСЛЕДЊИХ  ДЕСЕТ МИЛОНА ГОДИНА РАЗВОЈА ЗЕМЉЕ БИО КОПНО.

НА 50 М ОД ДЕЛИВОДЕ ПОКРАЈ ПУТА НАЛАЗИ СЕ ИЗВОР ПИТКЕ ПЛАНИНСКЕ ВОДЕ.

ОД ДЕЛИВОДА  СТАЗА И ДАЉЕ БЕЗ УСПОНА ПРОЛАЗИ КРОЗ ЛОКАЛИТЕТ ДРМЕЦ (848 М НВ) И ДОЛАЗИ ДО СЕЛА ДОБРА ВОДА . ПРЕЛЕПО СЕЛО СА РАШТРКАНИМ КУЋАМА КОЈЕ ОКРУЖУЈЕ  БОГАТА И ПРОСТРАНА ОКУЋНИЦА И У КОЈИМА ЖИВЕ  ЉУБАЗНИ, ПЛЕМЕНИТИ И ГОСТОЉУБИВИ  ЉУДИ ЖЕЉНИ РАЗГОВОРА .

ПО УЛАСКУ У ДОБРУ ВОДУ СТАЗА ИЗЛАЗИ НА ТЗВ. „ ВОЈНИ ПУТ „ И СКРЕЋЕ ЛЕВО –КА ЈУГО-ЗАПАДУ  У ПЛАНИНУ.

ВЕЋ НА ПРВА ТРИ КИЛОМЕТАРА БИЦЖИКЛЖИСТИЧКЕ СТАЗЕ  МОГУ СЕ  УОЧИТИ ДВЕ  ПЕЈЗАЖНЕ СЛИКЕ КОЈЕ ДОМИНИРАЈУ  ПРОСТОРОМ РАДАНА : ЈЕДНО СУ ОТВОРЕНА ПРОСТРАНСТВА  ЗАТАЛАСАНИХ  БРДА, А ДРУГА ЗАТВОРЕНЕ ШУМСКЕ САСТОЈИНЕ ЧИЈУ ЛЕПОТУ ОСЕЋАМО ПРОЛАЗЕЋИ ШУМСКИМ ПУТЕВИМА. У ОБА  СЛУЧАЈА КОД  ПУТНИКА СЕ РАЗВИЈАЈУ ОСЕЋАЊА ЗАДОВОЉСТВА, СИГУРНОСТИ И БЛАГОСТАЊА. ТА ПИТОМОСТ ПРЕДЕЛА ЈЕ ГЛАВНИ РАЗЛОГ ДУГОГ БОРАВКА ЧОВЕКА НА ОВИМ ПРОСТОРИМА  И СМЕЊИВАЊА БРОЈНИХ КУЛТУРА ТОКОМ ИСТОРИЈЕ.

ПО УКЉУЧЕЊУ НА „ ВОЈНИ ПУТ“ БИЦИКЛИСТИЧКА СТАЗА СЕ СЕРПЕНТИНАСТО ПЕЊЕ ДО ЛОКАЦИЈЕ ВУЧЕЛИЋА ЧУКА ДО ВИСИНЕ ОД  930 МНВ ПА ПРАТЕЋИ ПУТ НАДАЉЕ ПРЕМА  ЈУГУ СТИЖЕМО ДО  ЋУМУРАНЕ.

СВАКА ТАЧКА СТАЗЕ ОД ДРМЕЦА  ПРЕКО ВУЧЕЛИЋА ЧУКЕ ДО ЋУМУРАНЕ  ЈЕ  ПРЕЛЕПИ ВИДИКОВАЦ СА КОГА  СЕ ОТВАРА ВАНРЕДАН ПОГЛЕД НА  БРЕСТОВАЧКО ЈЕЗЕРО , БОЈНИК , ЛЕСКОВАЦ СА ОКОЛНИМ СЕЛИМА. ПРЕД ВАМА СУ КАО НА ДЛАНУ ПУСТОРЕЧКА, ЛЕСКОВАЧКА И ДЕО ЈАБЛАНИЧКЕ ДОЛИНЕ.

 

НА СЕВЕРОЗАПАДУ  СУ ОБРОНЦИ ПЛАНИНА СОКОЛОВИЦЕ, ВИДОЈЕВИЦЕ И  ПАСЈАЧЕ. ЗА ВРЕМЕ ВЕДРИХ, СУНЧАНИХ ДАНА КРОЗ ПРОЗРАЧНИ ПЛАНИНСКИ ВАЗДУХ ВИДЕ СЕ ОБРИСИ  ЛЕСКОВЦА , ПРЕДГРАЂА НИША И КАМЕНИТИ ВРХОВИ СУВЕ ПЛАНИНЕ.

ПОКРАЈ БИЦИКЛИСТИЧКЕ СТАЗЕ НА ОВОМ ДЕЛУ РАСТЕ ЖБУЊЕ ДИВЉЕ КУПИНЕ, ГЛОГА И ШИПКА.

КОД ЋУМУРАНЕ  НА 4400 М ОД ПОЛАСКА ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ИЗБОРА. МОЖЕТЕ НАТАВИТИ „ ВОЈНИМ ПУТЕМ „ ТЗВ.  „ ПЛАВОМ СТАЗОМ „  ШТО ЈЕ ЛАГАНИЈА И МИРНИЈА ВАРИЈАНТА.  А МОЖЕТЕ И ДА СКРЕНЕТЕ ДЕСНО ПРЕМА НОВОВИЋИМА, ПА ЗАТИМ ПРЕКО ЛОПАРДЕ ДО САМИХ ВРХОВА РАДАНА, КРОЗ СРЦЕ ПЛАНИНЕ. ОВА ВАРИЈАНТА ЈЕ – ТЗВ „ ЖУТА СТАЗА „ ЗА СПРЕМНИЈЕ И ХРАБРИЈЕ –  НАПОРНИЈА, ТЕЖА, ПУНА ИЗАЗОВА И ЛЕПША…

КАО И У ЖИВОТУ ИЗБОР ЈЕ  САМО ВАШ И НИКАДА НИЈЕ СВЕЈЕДНО.

ИДУЋИ ДАЉЕ „ ПЛАВОМ СТАЗОМ“  ОСВАЈАМО ЛАГАНО ПЛАНИНУ ПРОЛАЗЕЋИ ИСПОД МАЛОГ КАМЕНА, СРЕДЊЕГ КРША ДО СТАРЕ СТРУГАРЕ. ОД ЋУМУРАНЕ  960 МНВ ДО  СТАРЕ СТРУГАРЕ 990 МНВ ВОЗИМО ОКО 1600 М.

СТАРА СТРУГАРА ЈЕ ЛОКАЛИТЕТ НА КОМЕ ЈЕ У ПРОШЛОМ ВЕКУ И ДО ПРЕ НЕКОЛИКО ГОДИНА  ВРШЕН ДОВОЗ ДРВА СА ПЛАНИНСКИХ ВРХОВА, УТОВАР НА КАМИОНЕ  И ПРЕВОЗ ДО ФАБРИКА.

ПРЕКО ПУТА СЕ НАЛАЗИ ИЗВОР ХЛАДНЕ ВОДЕ.

ОДАТЛЕ СЕ СТАЗА ПЕЊЕ  ПРАТЕЋИ „ВОЈНИ ПУТ“  ДО  СТАРИХ БОРОВА СТАРИ БОРОВИ СУ ПРЕЛЕПА МАЛА ВИСОРАВАН СА ИЗВОРОМ ЗДРАВЕ ПЛАНИНСКЕ ВОДЕ  И СПОМЕН  ЧЕСМОМ НА СРЕДИНИ. ОИВИЧЕНА ЈЕ ЧЕТИНАРСКОМ ШУМОМ  СМРЧЕ И  БОРОВА  СТАРИХ РАЗГРАНАТИХ И НАЖАЛОСТ ВЕЋ У  ВЕЛИКОМ  БРОЈУ  ПОСЕЧЕНИХ . НАЈВИША ТАЧКА  „ПЛАВЕ СТАЗЕ „ , УДАЉЕНА ЈЕ ОД ПОЧЕТКА ОКО 7200 М,  и налази се на 1150 нв.

 

Шоле, јесен 2012

УРЕЂЕНО  МЕСТО ЗА ОДМОР  И ПАНОЕ

 

НА ОВОМ МЕСТУ ВОЗАЧИ СЕ ВРАЋАЈУ СА  ЖУТЕ НА ПЛАВУ СТАЗУ И ДАЉЕ СЕ НАСТАВЉА ЗАЈЕДНИЧКА ВОЖЊА.

ОД СТАРИХ БОРОВА  БИЦИКЛИСТИЧКА СТАЗА ТРАНСРАДАНСКИ КРУГ

КРЕЋЕ ЈУОГОИСТОЧНО  СИЛАЗЕЋИ СА ДЕЛИМИЧНО НАСУТОГ „ВОЈНОГ ПУТА“ НА ЗЕМЉАНИ ПЛАНИНСКИ ПУТ.

КРАЈ СТАЗЕ  КОЈА ВОДИ КРОЗ БУКОВУ ШУМУ.  ПРОСТИРУ СЕ ДИВЉЕ КУПИНЕ , МАЛИНЕ И ЈАГОДЕ. БИЦИКЛИСТИЧКА СТАЗА ЛАГАНО СЕ СПУШТА ДО 1070 МНВ,  ДО САВИНЕ РАМПЕ – ПРОПЛАНКА УСРЕД  НЕПРЕГЛЕДНЕ ШУМЕ, ПА НАДАЉЕ ДО БОРИНСКОГ ПОТОКА (1090 МНВ). БОРИНСКИ ПОТОК У ГОРЊЕМ ТОКУ  ГРАДИ МАЛИ КАЊОН СА КАСКАДАМА , СЛАПОВИМА, ВОДОПАДИМА (ДО 8 М ) И ЏИНОВСКИМ ЛОНЦИМА.

СТАЗА САДА ЛАГАНО СИЛАЗИ КА ПОДНОЖЈУ ПЕТРОВЦА ИЛИ ПЕТРОВОГ ВРХА.  ОБИЛАЗЕЋИ ЈОВОВИЋА ЛИВАДЕ  (1040МНВ)  КРОЗ ИСТОИМЕНИ ЗАБРАН ДОЛАЗИ ПОД ПЕТРОВАЦ (995 МНВ). НА ОВОМ ДЕЛУ СТАЗЕ НА ОКО  12,8 КМ  ОД ПОЧЕТКА НАИЛАЗИМО НА ЈОШ ЈЕДАН  ИЗВАНРЕДАН ВИДИКОВАЦ  СА КОГА,  СА ДРУГОГ  КРАЈА ПЛАНИНЕ, ВИДИМО ВЕЋ ОПИСАНЕ ПРОСТОРЕ.

НА 14 –ОМ КМ  ОД ПОЧЕТКА НА (950МНВ) БИЦИКЛИСТИЧКЕ СТАЗЕ ТРАНСРАДАНСКИ КРУГ, ИСПОД САМОГ ПЕТРОВОГ ВРХА ,  НАЛАЗИ СЕ ЧУДОТВОРНА  ЦРКВА . НА ПРАСТАРИМ ТЕМЕЉИМА  ЗИДАНА И ДОЗИЂИВАНА ДА ПОСЛУЖИ ДА СЕ  ОКО ЊЕ НА ПЕТРОВ ДАН , 12. ЈУЛА СВАКЕ ГОДИНЕ,ОКУПИ НАРОД  СА ОВЕ И ОНЕ  СТРАНЕ ПЛАНИНЕ. ДА СЕ ОКУПИ  И ТУ НА ВРХУ НАЂЕ ЗРНО ВЕРЕ У ВЛАСТИТО   ОПСТАЈАЊЕ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА. МАЛА ЦРКВА,НА ВЕЛИКОМ И ПРЕЛЕПОМ ВРХУ  ,КАО ДА ЈЕ БЛИЖА ГОСПОДУ .

 

МЕСТО ЗА ОДМОР И ПАРКИНГ ЗА БИЦИКЛЕ ЗА ОНЕ КОЈИ ИДУ НА ВРХ ПЕШИЦЕ

 

ТРЕБАЛО БИ УЛОЖИТИ МАЛО ВИШЕ ТРУДА  ДА СЕ ,СА ОВЕ ТАЧКЕ, УСПНЕ, ПЕШИЦЕ, ДО  ЦРКВЕ. А ПРИЛИКА ЈЕ ЈЕДИНСТВЕНА.

ОД  ПЕТРОВЦА БИЦИКЛЖИСТИЧКА СТАЗА ПРОДУЖАВА ЈОШ 1 КМ,  И НА 15,2 К  ОД ПОЧЕТКА НА  НВ 920 М, НАГЛО И СТРМО СКРЕЋЕ УЛЕВО У ПРАВЦУ СЕВЕРА И ПРОЛАЗЕЋИ КРОЗ,  НАЈПРЕ, ХРАСТОВУ,  А ЗАТИМ, БУКОВУ ШУМУ (ЗАНИМЉИВА ИНВЕРСИЈА  ШУМСКИХ ПОЈАСЕВА ), ДОЛАЗИ ДО СЕОСКЕ УТРИНЕ  ДО ИЗНАД  ЗАСЕОКА ОСТАТОВЦИ.

ДО УЛАСКА У ОСТАТОВАЦ ОКО 800 М  НВ СТАЗА ЈЕ ЈАКО СТРМА И НА ПОЈЕДИНИМ МЕСТИМА  ЗАХТЕВА ИЗУЗЕТНУ ОПРЕЗНОСТ  И СТРПЉЕЊЕ И ПОУЗДАНУ ОПРЕМУ.

ОД ОСТАТОВЦА  БИЦИКЖЛИСТИЧКА СТАЗА СПУШТА СЕ У ПЛАНИНСКА СЕЛА БОРИНЦЕ  И ОБРАЖДА  НА ВИСИНИ ОКО 680.

ПРИ ПРЕЛАСКУ ПРЕКО ПОТОКА,  ИЗМЕЂУ СЕЛА БОРИНЦЕ  И ОБРАЖДЕ, НАЛАЗИ СЕ ТАЧКА СА НАЈМАЊОМ НАДМОРСКОМ ВИСИНОМ 653 М.

ИЗМЕЂУ ОВИХ СЕЛА БИЦИКЛЖИСТИЧКА СТАЗА ПРУЖА СЕ,  ОКО 2,5 КМ, УСКИМ АСФАЛТНИМ ПУТЕМ.

СТАНОВНИШТВО ЧИНЕ РАДНИ, ЉУБАЗНИ И ДОБРОНАМЕРНИ МАХОМ СТАРИЈИ  ЉУДИ. ДОМАЋИНСТВА СУ РЕЛАТИВНО ДОБРО ОЧУВАНА .

У ОВИМ ДОМАЋИНСТВИМА СЕ МОЖЕТЕ СНАБДЕТИ ДОМАЋИМ ПРОИЗВОДИМА: РАДАНСКИМ МЕДОМ, СИРОМ, РАКИЈОМ ОД ДИВЉИХ КРУШАКА, АУТОХТОНИМ СТАРИМ СОРТАМА ЈАБУКА ( БУДИМКА, КИСЕЉАЧА, МИРИШЉАВКА,КОЖАРА, ПЕТРОВАЧА)  И КРУШАКА ( ЈЕЧМЕНКА, ЖУТАЦ, ЛУБЕНИЧАРКА, ВОДУНКА, СЛАНОПАЂА,ОВЧАТКА, КАРАМАНКА) .

НА ИЗЛАСКУ ИЗ  СЕЛА ОБРАЖДА, СА ЛЕВЕ СТРАНЕ,  НА  ЛИВАДИ  (150 м  ОД СТАЗЕ) НАЛАЗИ СЕ  ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ САГРАЂЕНА  У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА, СА ПРЕЛЕПИМ  ИКОНОСТАСОМ, ЖИВИХ И  СВЕЖИХ БОЈА, КОЈИ ОСВЕТЉАВА ПРОСТОР  И ДУШУ ПОСЕТИОЦА.

У ЗАСЕОКУ ЈОВИЋИ,  СА ЛЕВЕ СТРАНЕ  СТАЗЕ , КОЈА СЕ ПОНОВО ПЕЊЕ УЗ ПЛАНИНУ, НАЛАЗИ СЕ ГАТЕР – УЗГАЈАЛИШТЕ ДИВЉИХ СВИЊА.

ТРЕБА  СВРАТИТИ И ВИДЕТИ  ОВЕ ЖИВОТИЊЕ  ПРИПИТОМЉЕНЕ  АЛИ И ДАЉЕ У ПРИРОДНОМ АМБИЈЕНТУ.

ПЕЊУЋИ СЕ  НАВИШЕ, ИЗНАД СЕЛА ОБРАЖДА , БИЦИКЛИСТИЧКА СТАЗА ТРАНСРАДАНСКИ КРУГ, ДОЛАЗИ НА ЛОКАЛИТЕТ КРУШКАР (НА 757 МНВ) ПРЕДЕО ЈЕ ПРЕКРИВЕН  ДИВЉИМ КРУШКАМА.

ОДАТЛЕ СТАЗА ПРЕЛАЗИ У  ХРАСТОВУ ШУМУ МИЛЧИЋЕВ БРАНИК   И ЗАТИМ КОД ЛОКАЛИТЕТА ПРЕСАДИ ИЗЛАЗИ НА РЕГИОНАЛНИ АСФАЛТНИ ПУТ.

ВОЗЕЋИ ОВИМ ПУТЕМ    300  – 400 М  БИЦИКЛИСТИ ДОЛАЗЕ  ДО ДОМА НА РАДАНУ- ТАЧКЕ ОДАКЛЕ СУ И КРЕНУЛИ

Темељи, Радан,
двориште Весинаца

___________ Додато на маргини овог недовршеног текста (писмо управника Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ):

…..

Београд, 9.6 2010-09-06

Драги Докторе,

Ево, са малим закашњењем, враћам ти нешто поправљен, надам се и побољшан текст.

Ово је прозаичан повод, али прилика да ти скренем пажњу на неколико ствари.

Немој запуштати оно што је у Твом животу споредно, дар, усменог приповедања које нестаје, као и наша села, лепота и бит оне друге и непознате Србије. Бележи, у свакој прилици која ти се пружи…Остављај на страну, па ћемо то читати кад прође нека годиница, тако ћеш имати дистанцу према написаном, и један реални контакт.

Е, сад, у вези овог текста. Ја сам мало поправљао. Скрећем ти пажњу, да текст треба да буде откуцан нормално, то јест онако како почиње у овој верзији. Не крупним словима. Имена локалитета и насеља треб да буду у курзиву, искошена (…..)

Ја сам мислио да се стаза зове  ТРАНСРАДАНСКИ КРУГ Јустинијанови извори, али то је мало дуго…

И ово: размисли о томе, постоји ивањски тзв. Запуштени  војни аеродором, крај кога пролази стаза, који се може активирати, треба рећи да су у близини нишки и приштински аеродром, али предност ивањског аеродрома за приватне хеликоптере, летилице је несумњива. Сад је то машта, али врло брзо може постати стварност туристичке понуде.

И ово: како се уопште стиже до ТРАНСРАДАНСКОГ КРУГА? За сада само из правца Ниша, тј. , Лесковца, бојника, Лебана, при том се пролази крај Царичиног града, зар не, то треба укључити, мени се чини, као и напомене о близини бања, рецимо Сирењске, па и Ђавоље вароши. Ко га зна, можда кроз коју годину, и пре него што одеш у пензију, дај боже, ако би се ствар отела контроли и развила, у туристичком смислу, ти почнеш да зидаш скромни планински хотел, јер имаш где, и не само ти…

Али и ово не заборави: Тамо где се са аутопута Београд – Ниш – Скопље скреће за Бојник и Радан, не постоји никавква ознака, табла!!!Пишите министарствима надлежним да се што пре постави!!!

(….)

Можда треба основати, кроз време и неку фондацију, коју треба везати за Радан и ову бициклистичку стазу, која би била непрофитна, али би имала и провитни део, као друштво (могу га основати три члана најмање)…али, то све може после— М.