Ознаке

….Добро је знати више језика, он је то рекао, са нагласком странца.

Прво смо ишли, а затим се возили? Возом? Разговор је текао спонтано.

Отворио сам душу том човеку. Ишао сам кроз шипражје породичне митологије са мачем исповести. И од свих тих делова разговора ја се не могу сетити ничег другог осим тога да сам подвукао како сам још као дете обновио покидане породичне нити. Није то учинио мој отац, јер није могао учинити. (Да ли сам тако говорио киван на оца већ остарелог, што се хвали својим успехом код жена и као старац са душом у носу, није се хвалио, не одговара збиљи, али овде није о томе реч?!) Дуг  је то био разговор и сасвим искрен о многим стварима, најважнијим….

 ( Уторак, 29. јануар 2002 ; 6:38 – 7 : 46 ч)

 

Advertisements