Ознаке

…Не знам како смо уопште доспели на планину. Сад више нисмо путовали на точковима већ апостолски узбрдо.   Који је то био предео? Карпати? Изнад нас су кружили гавранови. Раширених крила, као орлови. Видели смо у шуми и врхове аветињских остатака неког дворца каменог; дворца грофа Дракуле? Гавранови су били све кликтавији : и бацали су  нешто испред нас, камене коцке, четвртасте камене блокове, који су својом тежином убијали зечеве, али ни један од зечева не беше размрскан? Видео сам како их ћутљиво растржу стрвинари – ту сам се пробудио престрављен, потржио цигарету, али све је цигарете преко ноћи попушио мој нервозан син ( нервозан пред полагање тежих испита). И док сам брзо излазио из стана и силазио низ степениште, коса ми је расла, нарочито када су  заграктала прелећућа црна јата…Тих  десетак минута, до киоска и назад спустила су  завесу  преко најважнијег. Сузе су ми се откидале од нечега у мени; слутње; не знам. И не покушавам да протумачим снове………..

Advertisements