Ознаке

Од како знам за себе био сам нервозан због лутрије, због добитака, и због немогућег покушаја укрупњавања поседа. Сада се променило нешто: прошетам спрудом, кроз прашуму, нађем белутак и ставих га на сто. Увучем се у белутак.

То је врло једноставно. Па ипак, требало ми је четрдесетак година покушавања да се увучем у белутак као у малу пећину. Све док нисам открио заобилазни начин.

Пек, река коју сам  затекао испод првог моста…

….Права река?Златна?Митска? Она с којом са сједињен још давно, можда и пре рођења? Река која ми није дозвољавала да погледам неку девојку, жену, јабуку, јасмин…

Advertisements