Пре десет и више година


Устао сам око пола десет; скувао кафу. Леп је дан. Не морам да силазим у град. Треба да одем у куповину и купим  намирнице; ставим да се кува ручак. Да пробудим старијег сина (да учи). Да прионем на сређивање стана; лође, пре свега…Све дотрајале ствари треба бацити. Све сувишно…

Нереду <у библиотеци, и овде у поткровљу > порасла је густа брада; треба је поткресати, обријати. Заборављање и потискивање, такође, напредна су сорта; напреднија од корова.

Не купујем више дневне новине. Не јављам се, као пре, радо познаницима. Ревидирао сам телефонски именик. ..Необични, неочекивани метални звуци, плонк! Цијук кочница, бректање мотора градских аутобуса, или камиона…Лавеж пса. Рачуница најближих, лицемерје. Подлост. Неморал. Свега сам свестан. Ујутру је, и после нејасних снова, памет бистра, као речни вир… Жанрови; појмови. Брзо писање. Сујета неких есејиста, критичара. Треба спашавати сва искуства. Треба објављивати библиофилска издања….

(2001-2912)

ЛеЗ 0005272  

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s